Kalkulator lizinga za auto

Kako se računa lizing rata

rata = anuitet(finansirano − ostatak ÷ (1 + r)^n) · faktor dospeća

Tri broja određuju ratu: finansirani iznos (cena vozila umanjena za učešće), ostatak vrednosti i rok. Ključna razlika u odnosu na kredit je ostatak vrednosti: on se ne otplaćuje kroz rate, nego ostaje da stoji do kraja ugovora. Zato se rate računaju na finansirani iznos umanjen za sadašnju vrednost tog ostatka, a ne na ceo finansirani iznos.

Posledica je da isti auto uz isti rok i istu stopu ima nižu ratu kad je ostatak vrednosti veći — ali na kraju ugovora imaš jedan veliki iznos koji tek treba platiti ako želiš da zadržiš vozilo. Zbog toga kalkulator uvek prikazuje oba ishoda: koliko si ukupno platio ako vozilo vratiš i koliko ako ga otkupiš.

Kalkulator računa na broju koji piše u tvojoj ponudi. Ne dodaje i ne izdvaja PDV, ne pretpostavlja nikakvu naknadu, kasko ni ograničenje kilometraže i ne zna koliko bi ti neka lizing kuća stvarno odobrila.

U Srbiji zakon uređuje samo finansijski lizing

Ovo je najvažnija razlika u odnosu na susedna tržišta i razlog zašto ova stranica nije prevod bosanske ili hrvatske. Zakon o finansijskom lizingu (Sl. glasnik RS, br. 55/2003, 61/2005, 31/2011 i 99/2011 — dr. zakoni) u čl. 1 određuje predmet kao „posao finansijskog lizinga, ugovor o finansijskom lizingu…“. Ništa u tom zakonu ne definiše, ne dozvoljava i ne uređuje operativni lizing.

Ono što se na tržištu zove operativni lizing je zakup po Zakonu o obligacionim odnosima. Nude ga obična privredna društva, van ovog zakona i van nadzora Narodne banke Srbije. To nije sitnica u terminologiji: iz toga sledi da za takav ugovor ne važe pravila koja slede u ovom tekstu.

Davalac finansijskog lizinga mora biti d.o.o. ili a.d. sa sedištem u Srbiji i dozvolom Narodne banke Srbije, ne sme da daje novčane zajmove, a za pokretne stvari mu je propisan kapital od 500.000 evra (čl. 10, 10a). Nadzor vrši Narodna banka Srbije (čl. 10).

Ko je vlasnik vozila i šta mora da piše u ugovoru

U Srbiji je odgovor na pitanje o vlasništvu upisan u samu definiciju posla: davalac lizinga prenosi državinu i korišćenje „zadržavajući pravo svojine nad predmetom lizinga“, sa svim rizicima i svim koristima povezanim sa pravom svojine (čl. 2). Predmet lizinga je pokretna nepotrošna stvar — zakon izričito nabraja „oprema, postrojenja, vozila i sl.“ — ili nepokretnost (čl. 4).

Da bi ugovor uopšte bio finansijski lizing, mora biti ispunjen bar jedan od pet uslova iz čl. 2 t. 1)–5): predmet bira primalac, svojina prelazi po isteku uz isplatu celokupne naknade, ugovoren je otkup posle isplate, primalac može da produži rok, ili rok na koji je ugovor zaključen odgovara periodu u kome se otpisuje celina ili najbitniji deo vrednosti predmeta. Ugovor mora da sadrži „način i uslove prenosa svojine … odnosno način i uslove produženja roka“ (čl. 6 st. 2), a lizing naknada se određuje prema iznosu koji je davalac platio za sticanje svojine, uvećanom za kamatu i druge troškove (čl. 7).

Zakon ima i odredbu protiv zaobilaženja: ugovor koji nije nazvan ugovorom o lizingu, a ima njegova obeležja, smatra se simulovanim (čl. 6 st. 5).

Ako lizing uzimaš kao fizičko lice, važi i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga (Sl. glasnik RS 19/2025, u primeni od 1. jula 2025): finansijski lizing je finansijska usluga (čl. 1, čl. 2 t. 4), imaš pravo na odustanak u roku od 14 dana bez navođenja razloga (čl. 13) — ali zakon se ne primenjuje na ugovore o lizingu kod kojih nije ugovorena mogućnost da primalac stekne pravo svojine (čl. 3 st. 1 t. 2). Bez ugovorenog otkupa, dakle, ta zaštita otpada.

Rata unapred ili na kraju perioda

Prva rata se vrlo često plaća na potpis ugovora. To nije kozmetička razlika: kod plaćanja unapred novac radi jedan period manje, pa je rata niža tačno za faktor (1 + mesečna stopa) u odnosu na istu ponudu s ratom na kraju perioda. Zato kalkulator ima prekidač za dospeće i zato rezultat uvek piše koje je dospeće korišćeno.

Ako upoređuješ dve ponude, proveri prvo tu stavku. Ponuda s ratom na potpis izgleda jeftinije od ponude sa istom stopom i ratom na kraju perioda, iako je novac isti.

Primer: auto od 3.000.000 dinara

Za vozilo od 3.000.000 dinara, učešće 600.000 dinara, ostatak vrednosti 900.000 dinara, rok 5 godina (60 rata) i kamatu od 6% godišnje uz ratu koja se plaća unapred, mesečna rata iznosi 33.332,54 dinara. Finansirani iznos je 2.400.000,00 dinara, a zbir svih rata 1.999.952,38 dinara.

Ako vozilo na kraju vratiš, ukupno si platio 2.599.952,38 dinara (učešće plus rate). Ako ga otkupiš, ukupno si platio 3.499.952,38 dinara, pa je trošak finansiranja 499.952,38 dinara — razlika između svega plaćenog i cene vozila. Stopa od 6% je ilustracija radi primera, ne ponuda: stvarnu stopu prepiši iz svoje ponude.

Obrnuti račun: koju stopu ponuda podrazumeva

Ponuda najčešće stigne kao „3.000.000 dinara, 34.000 dinara mesečno na pet godina“, bez stope. Prebaci kalkulator na „Računaj kamatnu stopu“, unesi cenu, učešće, ostatak vrednosti, rok i tu ratu — i dobiješ stopu koju te rate podrazumevaju. Za brojeve iz primera gore, rata od 34.000,00 dinara podrazumeva 6,47% godišnje.

Taj broj je nominalna stopa koja proizlazi isključivo iz tih rata i tog ostatka vrednosti. To nije EKS, nije APR i nije NKS iz ponude: objavljena stopa lizing kuće uračunava naknade, osiguranja i sopstvene konvencije obračuna, pa se legitimno može razlikovati. Ako rata koju uneseš ne može ni da pokrije finansirani iznos do ostatka vrednosti, kalkulator odbija da izračuna stopu umesto da ti da broj koji ne postoji.

Porez: šta se može odbiti, a šta ne

Ako lizing uzimaš kao fizičko lice, ne odbijaš ništa. Pravo na odbitak prethodnog poreza ima samo obveznik PDV (čl. 28 Zakona o PDV), a potrošač to nije: PDV sadržan u rati je za tebe deo cene i nema mehanizma povraćaja.

Za obveznika PDV odbitak na putnički automobil postavljen je kao sve ili ništa. Zakon ne dozvoljava odbitak prethodnog poreza za putničke automobile, motocikle, plovila i vazduhoplove, kao ni za rezervne delove, gorivo i potrošni materijal, iznajmljivanje, održavanje i s tim povezane usluge — osim ako se koriste isključivo za promet ili iznajmljivanje takvih vozila, za prevoz lica i dobara ili za obuku vozača (čl. 29 st. 1 t. 1) i st. 2). Delimičan odbitak u procentima ne postoji.

Zakon o porezu na dobit pravnih lica ne sadrži nikakvo ograničenje vrednosti putničkog vozila. To je provereno odsustvo pravila, a ne propust ovog teksta — ako se takvo ograničenje ikad uvede, to je izmenjena činjenica i ova stranica se menja sa njom.

Jedno pitanje ova stranica namerno ne odgovara: ko poreski knjiži trošak vozila uzetog na lizing. Zakon o porezu na dobit pravnih lica to prepušta propisima o računovodstvu i standardima (MRS, odnosno MSFI), pa nema člana na koji bismo se pozvali. Pravilo iz susedne države ovde ne važi i nećemo ga prepisati — pitaj svog knjigovođu.

Lizing ili kredit za auto?

Razlika nije u tome šta je „bolje“, nego u tome šta se dešava sa vlasništvom i sa ostatkom vrednosti. Kod kredita novac je tvoj, auto je tvoj od prvog dana, banka drži obezbeđenje, a saldo na kraju otplate pada na nulu. Kod lizinga vozilo kupuje lizing kuća, ti plaćaš učešće i rate računate prema ostatku vrednosti koji na kraju i dalje stoji, a ugovor se završava otkupom, povratom vozila ili novim aranžmanom.

Zato ova stranica ne donosi presudu. Uzmi iste brojeve i propusti ih kroz kalkulator auto kredita, pa uporedi ukupno plaćeno za isti period — jednom sa otkupom, jednom bez njega. Odgovor zavisi od toga da li nameravaš da zadržiš vozilo, koliko kilometara voziš i kakve uslove nosi konkretan ugovor.

Šta ovaj kalkulator ne odlučuje

Ne zna naknade za obradu i troškove koje ti konkretna lizing kuća naplaćuje osim onih koje sam uneseš, ne zna cenu kaska, ne zna ograničenje kilometraže ni cenu prekoračenja, i ne govori da li će ti iko odobriti lizing.

Zato pre potpisa iz ugovora pročitaj: ko registruje i ko osigurava vozilo, ko plaća kasko i na koje sume, kolika je naknada za prevremeni otkup i pod kojim uslovima, postoji li ograničenje kilometraže i kolika je cena prekoračenja, i šta se tačno dešava na kraju ugovora. To su ugovorne stavke, ne zakon — i zato ih ovde nema kao brojeve.