Kalkulator fasade

Kako se računa površina fasade

obim = 2 × (dužina + širina) · bruto zidovi = obim × visina zida · zabat = širina × visina ÷ 2 (puta broj zabata) · neto fasada = bruto zidovi + zabati − otvori

Fasada nije kvadratura poda ni zbir soba — to je omotač kuće. Prvo se računa obim, pa se pomnoži visinom zida i dobije bruto površina zidova. Na to se dodaju zabati, oni trougaoni delovi zida pod kosim krovom, a tek se onda oduzimaju prozori i vrata.

Redosled je bitan. Zabat se računa kao trougao, dakle širina puta visina podeljeno sa dva, i taj se rezultat pomnoži brojem zabata — tipična kuća sa dvovodnim krovom ima ih dva, po jedan na svakom zabatnom zidu. Ako je krov ravan ili fasada ne ide preko zabata, polja ostavi prazna.

Otvore unosiš kao redove širina × visina × komad, isto kao u kalkulatoru kvadrature. Špaletne oko prozora se ne dodaju posebno — one troše materijal, ali ih rezerva i tako pokriva, a njihova površina zavisi od debljine izolacije i dubine otvora. Ako otvori ispadnu veliki kao cela fasada ili veći, kalkulator to kaže umesto da ponudi nulu kao odgovor.

Rezerva: čemu služi i zašto je možeš menjati

Rezerva od 5% je polazna vrednost i planska navika, a ne propisana veličina. Pokriva sečenje ploča oko otvora i uglova, lom pri manipulaciji i preklop mrežice, koji se namerno ne obračunava posebno.

Preklop mrežice zaista postoji — mrežica se preklapa na svakom spoju i oko otvora — ali koliko iznosi zavisi od sistema, širine rolne i načina postavljanja. Da smo ubacili neki faktor preklopa, dali bismo ti broj koji ne možeš da proveriš ni na jednom pakovanju. Zato preklop pokriva rezerva, i to piše uz svaki izračun.

Sve količine osim tiplova računaju se na površinu sa rezervom, jer se rezerva zaista kupuje. Tiplovi su izuzetak: računaju se na neto površinu fasade, jer tipl drži zid koji postoji, dok je rezerva višak ploča za sečenje. Isto pravilo koristi i podloga za laminat u našem kalkulatoru laminata.

Potrošnje uzmi sa svog pakovanja

Nijedno polje za potrošnju nema podrazumevanu vrednost i to je namerno. Pokrivenost pakovanja izolacije, potrošnja lepka u kg/m², kvadratura rolne mrežice, broj tiplova po m², potrošnja podloge i završnog sloja — sve se to razlikuje od proizvođača do proizvođača i od sistema do sistema. Ne postoji brojka koju bismo mogli da navedemo sa izvorom, pa je radije ne izmišljamo.

Vrsta izolacije i debljina u ovom kalkulatoru ne menjaju nijedan broj. Služe samo kao podsetnik uz izračun i putuju sa linkom kad ga podeliš. Razlog je jednostavan: pakovanje stiropora od 5 cm pokriva mnogo više kvadrata nego pakovanje iste zapremine od 15 cm, pa pokrivenost moraš da očitaš sa pakovanja baš za svoju debljinu.

Cene su isto tvoje, lokalne. Kalkulator množi količine tvojim cenama, sabira materijal, rad i skelu, i deli ukupan iznos neto površinom fasade da dobiješ trošak po kvadratu — po neto površini, ne po onoj sa rezervom, da broj odgovara onome što stvarno oblažeš.

Primer: kuća 10 × 8 m sa dva zabata

Kuća je 10 × 8 m, zid visok 6 m, sa dva zabata širine 8 m i visine 2 m. Na fasadi je osam prozora 1,2 × 1,2 m i jedna vrata 1,0 × 2,1 m.

Obim je 2 × (10 + 8) = 36 m, pa su bruto zidovi 36 × 6 = 216 m². Zabati dodaju (8 × 2 ÷ 2) × 2 = 16 m². Otvori su 8 × 1,44 + 2,1 = 13,62 m². Neto fasada je 216 + 16 − 13,62 = 218,38 m², a sa rezervom od 5% računa se 229,299 m².

Ako su tvoja pakovanja takva da jedno pokriva 3 m², treba 77 pakovanja izolacije. Uz lepak od 5 kg/m² to je 1.146,5 kg, odnosno 46 vreća od 25 kg. Mrežica na rolni od 50 m² znači 5 rolni. Tiplovi po 6 na m² računaju se na neto 218,38 m² i to je 1.311 komada — ne 1.376, koliko bi ispalo da se broje i na rezervu.

Uz cene od 12 po pakovanju, 15 po vreći, 60 po rolni i 0,35 po tiplu, materijal izlazi 2.372,85, odnosno 10,87 po m² fasade. Kad znaš površinu, boju fasade možeš da proceniš u kalkulatoru boje.