Kako izračunati visinu i dubinu stepenika

Prvo broj stepenika, pa tek onda visina

broj stepenika = ukupna visina ÷ granica, zaokruženo naviše · visina stepenika = ukupna visina ÷ broj stepenika · gazišta = stepenika − 1

Ukupna visina se meri od gotovog poda donje etaže do gotovog poda gornje etaže — dakle uključujući estrih, laminat ili pločice na oba kraja. To je jedina mera koja se ne pogađa: sve ostalo iz nje sledi.

Zatim unosiš granicu, odnosno visinu koju ne želiš da pređeš. Ukupna visina se podeli tom granicom i zaokruži naviše, jer broj stepenika mora biti ceo. Za 280 cm i granicu 17 cm to je 17 stepenika, a njihova stvarna visina je 280 ÷ 17 = 16,47 cm.

Zaokruživanje naviše ima prijatnu posledicu: stvarna visina uvek završi na granici ili ispod nje, nikad iznad. Zato granicu treba čitati kao „ne više od“, a ne kao „otprilike toliko“. Koliko bi stepenište bilo strmije sa jednim stepenikom manje alat kaže odvojeno — ovde bi to bilo 17,50 cm, dakle iznad granice koju si sam uneo.

Gazišta ima jedno manje nego stepenika, jer je gornji pod ujedno i poslednja gazna površina. Ako gornji stepenik gradiš kao zaseban element, uključi prekidač za to: tada gazišta ima 17, a ukupna dužina raste sa 4,81 na 5,11 m.

Visina stepenika nije izbor, nego posledica

Najčešće iznenađenje je da viša etaža ne znači i viši stepenik. Pošto se broj zaokružuje naviše, ista granica od 17 cm daje 16 stepenika i za 260 i za 270 cm, pa je stepenik na 270 cm visok 16,88 cm — više nego na 280 cm, gde se pojavi sedamnaesti stepenik i visina padne na 16,47 cm.

To znači da nema smisla pamtiti „kod nas je stepenik toliki“. Dve kuće sa razlikom od 10 cm u visini etaže mogu imati sasvim različite stepenice, a razlika nije u ukusu graditelja nego u tome gde je ukupna visina pala u odnosu na granicu.

Zato je korisno probati dve-tri granice umesto jedne. Ista visina od 280 cm daje sve od 14 do 19 stepenika, u zavisnosti od unete granice, a s tim se menja i dužina koju stepenište zauzima — od 3,0 do 6,0 m.

Granica koju uneseš menja celo stepenište

Na istoj visini od 280 cm granica od 15 cm daje 19 stepenika po 14,74 cm i stepenište dugo 6,03 m, a granica od 20 cm daje 14 stepenika po 20,00 cm i stepenište dugo svega 2,99 m. Nagib pritom ide od 23,7° do 41°.

Brojevi u tabeli su aritmetika, ne preporuka. Koja je granica prava za tvoju kuću zavisi od toga ko će stepenice koristiti, koliko prostora ima i šta traže propisi u tvojoj državi i za tvoju vrstu objekta — a to ovaj alat ne proverava i ne može da proveri.

Jedna sitnica koja ume da napravi razliku: kad se ukupna visina podeli granicom tačno, zaokruživanje ne sme da izmisli dodatni stepenik. Za 276 cm i granicu 18,4 cm rezultat je tačno 15 stepenika po 18,40 cm. Nepažljivo zaokruživanje ovde daje 16 stepenika po 17,25 cm — što nije „jedan komad viška“ nego drugo stepenište.

Dubina gazišta: uneta ili izvedena

Dubina gazišta je vodoravna mera od ivice do ivice, bez prepusta nosa — alat prepust ne modeluje. Ako je ne uneseš, izvodi je iz odnosa 2 × visina + dubina = 63 cm, pa za visinu 16,47 cm predlaže 30,06 cm. Taj predlog je tautologija: zbir tada iznosi 63,00 cm zato što je tako izračunat, a ne zato što je stepenište dobro ispalo.

Čim dubinu uneseš sam, zbir postaje stvaran podatak. Na istom stepeništu dubina od 30 cm daje zbir 62,94 cm, dubina od 25 cm daje 57,94 cm, a dubina od 35 cm daje 67,94 cm. Alat pokazuje koliko si daleko od 63 cm i ništa više — ne ocenjuje stepenište.

Dubina je i jedina stavka koja menja dužinu stepeništa, pa je najlakše ići obrnuto: pogledaj koliko prostora imaš, pa vidi koja dubina u njega staje.

Koliko prostora stepenište zaista traži

Dužina stepeništa je broj gazišta puta dubina jednog gazišta. Za 16 gazišta po 30,06 cm to je 480,94 cm, dakle skoro 4,81 m poda — a to je mera koju ljudi najčešće potcene, jer u glavi zamišljaju samo visinu.

Ako uneseš i raspoloživu dužinu, alat kaže da li staje. Za raspoloživa 4 m ovom stepeništu nedostaje 80,94 cm, a najveća dubina koja bi stala je 25,00 cm. Ta dubina onda daje zbir od 57,94 cm i nagib od 33,4°, što je bitno strmije stepenište od onoga sa kojim smo počeli.

Ako ti prostor ne dopušta željenu dubinu, pošteni izlazi su drugi raspored (zavoj, međupodest, druga pozicija stepeništa) ili više prostora — a ne prećutno strmije stepenište. Alat računa pravo jednokrako stepenište i ne zna za podeste ni zavoje.

Ako uneseš i širinu, dobijaš i površinu gaznih površina: pri širini od 100 cm to je 4,81 m². Kosa dužina tetive je 5,57 m i to je neto mera po kojoj se drvo ili beton ne naručuje — zasecanje, spajanje i pričvršćivanje traže dodatak koji ovaj broj ne sadrži.

Gde merenje najčešće ode krivo

Prva greška je merenje od gotovog poda do grube ploče. Razlika od 5 cm estriha i obloge ume da doda ili oduzme ceo stepenik, a onda celo stepenište treba ponovo.

Druga je merna jedinica. Alat traži centimetre, pa uneto „2,8“ umesto „280“ ne prolazi — i to je namerno: jednostepeno stepenište visine 2,8 cm bio bi besmislen odgovor koji izgleda kao rezultat.

Treća je zaboravljeni gornji stepenik. Ako gornju etažu računaš kao poslednju gaznu površinu, gazišta ima 16; ako gradiš zaseban gornji stepenik, ima ih 17 i stepenište je 30 cm duže.

I poslednja: meri na dva-tri mesta. Podovi u starijim kućama nisu u ravni, a visina ulazi u račun jednom i menja sve ostalo.

Proveri svoj račun

Otvori kalkulator sa primerom iz teksta, zameni mere svojima i odmah vidiš broj stepenika, stvarnu visinu, dužinu, nagib i kosu dužinu. Granica od 17 cm, dubina i širina ostaju slobodne za izmenu, jer su ovde samo primer.

I ono najvažnije: ovaj račun je geometrija i pomoć pri planiranju, a ne provera propisa. Visine, dubine, širine, rukohvati i visina prolaza razlikuju se od države do države i od vrste objekta, nismo ih istraživali ni za jedno tržište i ovde ih ne proveravamo. Za to pitaj projektanta ili nadležnu instituciju u svojoj opštini.

Otvori kalkulator sa primerom iz teksta →