Koliki kredit nosi tvoja rata — i koliko joj naknada oduzme

Rata je ulaz, iznos je odgovor

iznos = rata × (1 − (1 + mesečna stopa)^−broj rata) ÷ mesečna stopa

Kad banka računa ratu, poznat joj je iznos. Kad ti planiraš, poznata ti je rata — koliko možeš da odvojiš svakog meseca. To je ista anuitetska formula, samo pročitana unazad, i daje iznos koji ta rata otplaćuje kroz zadati rok.

U tabeli je ista kamata od 5% i isti rok od 20 godina, a menja se samo rata. Odnos je pravolinijski: dvostruko veća rata nosi dvostruko veći kredit. To je korisno jer odmah pokazuje šta donosi svakih dodatnih 15.000 RSD mesečno, bez ponovnog računanja.

Ono što nije pravolinijsko jeste kamata u ukupnom iznosu — ona raste zajedno sa iznosom, pa veći kredit uvek znači i više plaćene kamate kroz isti rok.

Ista rata, druga stopa i drugi rok

Kamatna stopa je prva stvar koja pomera odgovor. Rata od 60.000 RSD uz 5% nosi 9.091.518,78 RSD, a uz 6% samo 8.374.846,30 RSD. Razlika je 716.672,48 RSD kredita za jedan procentni poen — i zato ima smisla tražiti ponude pre nego što se odlučiš za iznos.

Rok radi u drugom smeru. Uz istu ratu i istu stopu, 15 godina umesto 20 nosi 7.587.314,56 RSD, dakle manji kredit. Ali ukupna kamata pada sa 5.308.481,21 RSD na 3.212.685,44 RSD — skoro 2.100.000 RSD manje. Kraći rok znači manji iznos i osetno jeftiniji kredit; duži rok znači veći iznos i skuplji kredit uz istu mesečnu obavezu.

Nijedna od te dve brojke nije „bolja“ sama po sebi. Pitanje je šta tebi treba: maksimalan iznos za kupovinu ili najmanji ukupni trošak.

Naknada koja ne otplaćuje ništa

Ako banka uz ratu naplaćuje i mesečnu naknadu za vođenje kredita, ona ne otplaćuje glavnicu — plaća se pored kredita. Uz naknadu od 400 RSD mesečno, od 60.000 RSD koje izdvajaš na kredit ide 59.600 RSD, pa iznos pada sa 9.091.518,78 RSD na 9.030.908,66 RSD.

Kroz 240 rata ta naknada je 96.000,00 RSD. Izgubljeni iznos kredita je 60.610,12 RSD — manje od plaćene naknade, jer se deo razlike odnosi na kamatu koja se na taj iznos ne obračunava. U svakom slučaju, to je novac koji izlazi iz budžeta, a ne smanjuje dug.

Zato naknade treba tražiti u ponudi pored kamatne stope: obrada kredita, mesečno vođenje, osiguranje i trošak procene nekretnine nisu deo nominalne kamate, ali jesu deo onoga što plaćaš.

Šta rata ne odlučuje

Iznos koji izračunaš nije odobrenje. Banka gleda primanja, postojeća zaduženja, radni status i obezbeđenje i po svojim kriterijumima određuje koliko može da odobri — dve banke za istog klijenta mogu da daju različite iznose.

Ne postoji ni univerzalno pravilo koliko od plate smeš da izdvojiš za ratu. Takvi procenti se često prepričavaju, ali su interna politika pojedine banke i razlikuju se od države do države, pa ih namerno ne navodimo. Ratu procenjuješ ti, prema onome što ostaje posle postojećih obaveza.

I poslednje: sve ovde računa nominalnu kamatu. Efektivna kamatna stopa (EKS) uključuje i naknade; izračunava je i iskazuje banka, prema metodologiji koja za nju važi. Zatraži je u pisanom obliku pre potpisa — to je brojka koju porediš između banaka.